Branka Jakšić

Moja priča počinje 2018. godine kada sam na leđima primetila, naizgled običan mladež. Od svih koje sam imala u toj regiji, baš taj je bio među najmanjima, ali drugačiji od drugih.

Dve potpuno različite boje na mladežu navele su me da bez odlaganja odem na pregled. Dermatološkinja me je uputila na pregled na Plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju. Mladež je ubrzo uklonjen. Sećam se da je bio petak kada sam otišla na kontrolu kada mi je saopšteno da je PH nalaz pokazao da se radi o melanomu i da treba da zakažem komisiju na Institutu za onkologiju Vojvodine.

Iako je istog momenta rečeno da je bolest otkrivena u ranoj fazi obuzeli su me strah, neverica i tuga jer sam znala šta je melanom i poznavala sam ljude koji su izgubili bitku sa tom bolešću. Već u ponedeljak mi je urađena druga operacija i nakon toga su krenule redovne kontrole. U početku na dva-tri meseca. Hirurg, radiolog, onkolog, dermatolog, laboratorijske analize i tako u krug. Izgubite se u svim tim papirima, ali osetite olakšanje kada sve prođe.

Vremenom su se i kontrole proredile, a nakon pet godina su ukinute onkološke kontrole. I danas idem kod hirurga, radiologa i dermatologa. Od dijagnoze do danas mi je uklonjeno i nekoliko mladeža. Zbog svog tena spadam u rizičnu grupu. Nikada nisam bila u solarijumu, nisam se ni sunčala, ali sam jednom u mladosti izgorela. Meni sunce ni ne prija.

Otkriti bolest u ranoj ili u nekoj drugoj fazi je nešto što vas sigurno promeni. Čini mi se da se melanoma sada više i plašim, jer sam u međuvremenu postala majka i imam dvoje male dece. Na kraju, dijagnozu melanoma nisam mogla da sprečim, ali sam uspela da ga otkrijem na vreme. U tome i jeste suština ove bolesti.

Edukacija, svest o zdravlju i poznavanje svoje kože, ovde su ključni i mogu vam spasiti život.